КУЛТУРА У БЛАТУ, НЕЗНАЊЕ НА ВЛАСТИ

Како је Демократска странка на Звездари довела Установу културе „Вук Караџић“ на ивицу пропасти?

Bozic Ivan (2)

Присуствујући једном од првих предавања, као тек стасали студент Београдског универзитета, чуо сам нешто чега ћу се увек сећати. Биле су то речи професора који се обраћао својим студентима на почетку свог уводног часа. „Драги студенти, у вашим радним каријерама сусретаћете се са четири категорије људи. Прва категорија су они који имају знање и свесни су да га имају. Друга категорија су особе које имају знање, а нису сигурни у њега, или пак мисле да га немају. Трећа категорија су они који немају знање и знају да га немају. И четврта категорија, у коју спадају сви они који немају знања, а мисле да га имају и тако се понашају. Мој вам је савет да се увек држите прве две категорије људи, а да трећој категорији помажете колико је то могуће. Што се тиче четврте категорије, ње се чувајте јер вам ништа добро не може донети.“ Професор је био у праву.

Често сам се присећао ових речи. Тако и данас, пуних 15 година касније, док седим у фоајеу Установе културе „Вук Караџић“, поново прелиставам у глави толико пута прелистан филм са тог предавања. Управо је завршена 18. по реду седница СО Звездара. И овога пута, уједно и последњег, главна тачка дневног реда на седници је био „Вук“. Јер већ кроз неколико дана управљање овом установом прећи ће у надлежност града. Материјал који се односи на „Вук“ носи наслов „Информација о иницијативи да се вршење оснивачких права над Установом културе „Вук Караџић“ пренесе са Градске општине Звездара на Град Београд“. Документ од свега четири стране у коме су сажете основне информације о раду ове установе у претходних девет година, колико је иста била у надлежности општине Звездара. А све је почело децембра 2005. године када је општина преузела оснивачка права над „Вуком“. Треба рећи да установе културе никада нису спадале у групу профитабилних предузећа, што је и логично имајући у виду делатност коју обављају. Њихов рад је одувек у доброј мери зависио, и зависиће и у будућности, од материјалних улагања како од стране локалних, тако и од стране виших државних институција директних корисника буџета. По том принципу улагала је и општина Звездара у „Вук“. Али је то чинила и шаком и капом, без икаквог оправданог разлога и стратегије. Да ствар буде још гора по грађане, највећи део средстава улаган је у адаптацију и реконструкцију зграде, укупно 203,5 милиона динара, док је за финансирање културних програма уложено свега 19 милиона динара. Када се томе додају и остали видови дотација и помоћи долази се до невероватних 315 милиона динара, колико износе збирно сва улагања општине Звездара у Установу културе „Вук Караџић“ по разним основама у периоду 2006-2014. година. Колико се општинска власт понашала недомаћински и неодговорно, најбоље говори податак да су највећа улагања била у јеку економске кризе 2009. године и то у износу од 107,3 милиона динара, од чега је на реконструкцију објекта отишло 92,4 милиона. И док су се странке власти ДС и ЛДП из петних жила трудиле да од зграде „Вука“ направе српски Версај, са друге стране руководство „Вука“ се трудило да што мање измирује своје обавезе према добављачима и држави. И не само то. Тадашња директорка „Вука“ Сања Ђурђевић годинама је одбијала да поднесе пореску пријаву ради плаћања пореза на имовину „Вука“, а да притом није трпела никакве последице од стране општинске власти оличене у Демократској странци која ју је и поставила на ту функцију. Да је општинска власт била одговорна, као што није, директорка би била смењена после једне опомене, а пореску пријаву би поднела сама општина као оснивач „Вука“. Уместо да је почела да решава проблеме у „Вуку“, општинска власт је наставила да гура проблеме под тепих и да прикрива податке o пословању „Вука“ од јавности. А шта се за то време дешавало на расходној страни ове установе? Са подацима о дуговању „Вука“ владајућа већина у СО Звездара први пут је пред одборнике опозиције и јавност изашла почетком 2014. године, када је дуг увелико премашивао 20 милиона динара. У мају месецу дуг „Вука“ достигао је 34 милиона, а само неколико месеци касније, тачније у октобру, дуг је достигао рекордних 48,9 милиона динара. У укупном дугу порез на имовину учествује са готово 50%, затим следи дуг према запосленима од 7 милиона, добављачима се дугује 6,7 милиона, инфостану 3 милиона, Управном одбору 1 милион, градској чистоћи 1,1 милион, и тако редом све до коначне суме. Свој коначни суноврат „Вук“ доживљава почетком 2014. године када му је блокиран рачун. Општинска власт смењује Сању Ђурђевић са места директорке „Вука“ и именује новог вршиоца дужности. Због чињенице да месецима нису примили лични доходак, забринути за своју егзистенцију и будућност установе у којој раде, запослени у „Вуку“ све гласније траже од општинске власти помоћ. Како је одговарајућа реакција општинске власти изостала, препуштени сами себи, запослени покрећу низ акција, међу којима је и петиција за опстанак „Вука“ коју је подржао велики број грађана Звездаре, са циљем да упознају јавност и медије са тешком ситуацијом у којој се „Вук“ налази. Немоћна и невољна да помогне, општинска власт се обраћа граду Београду за помоћ, и након неколико састанака са челним људима града постиже се договор да град преузме Установу културе „Вук Караџић“ у своју надлежност, са свим обавезама које „Вук“ има према својим повериоцима. Тиме ће се проблеми „Вука“ и запослених у њему највероватније решити, али ће заувек остати мрља на садашњу и претходну општинску власт (пре свега Демократску странку, а онда и остале странке које су учествовале у власти у том периоду) која се показала нестручном и неспособном да управља ресурсима који су јој дати на управљање.

На примеру „Вука“ могу се сагледати сви аспекти власти Демократске странке која управља општином Звездара више од двадесет година. Од постављања некомпетентних и нестручних људи на чело ове установе, преко раскалашног и недомаћинског опхођења према новцу грађана Звездаре које је резултирало стотинама милиона динара уложених у ову установу, па све до избегавања прихватања одговорности и покушаја заташкавања горе изнетих чињеница. И ту није крај лицемерја Демократске странке. На 18. седници СО Звездара, уместо да прихвати одговорност као први човек општине и уједно и председник општинског Већа, господин Едип Шерифов је покушао да део кривице за стање у „Вуку“ припише одборничкој групи Двери. Тим, најблаже речено, неморалним и недемократским поступком, иза кога стоји покушај да се прикрије лична одговорност, Демократска странка је отпочела писање последње странице своје дводеценијске погубне политике коју води на општини Звездара.

Одборничка група Двери захтева од општинског руководства да одговори на питање: Ко је одговоран за готово деценијско урушавање Установе културе „Вук Караџић“? Јер одговорност је једно од основних начела демократије. Барем би тако требало да буде. И ми од овог захтева нећемо одустати. Увек и на сваком месту ћемо изнова и изнова постављати ово питање све док не добијемо јасан одговор и док одговорни не поднесу оставке. Борба за одговорност је само први корак ка коначном циљу, а то је ослобађање општине из страначких окова и њено враћање грађанима Звездаре. То је наша обавеза и дужност према грађанима који су нам указали своје поверење. Да ли ми то можемо? И можемо и морамо!

У име одборничке групе Двери-За Живот Звездаре

Иван Божић

Шеф одборничке групе у СО Звездара

Табела 1. Улагања општине у „Вук“

по годинама

2006. 7.830.832,00
2007. 36.325.440,00
2008. 29.623.025,00
2009. 107.271.696,00
2010. 31.720.633,00
2011. 44.932.319,00
2012. 42.555.540,00
2013. 12.455.200,00
2014. 2.359.600,00
Укупно 315.074.285,00

Табела 2.  Дуговања „Вука“ по ставкама

Добављачи 6.727.924,00
ЕДБ 251.674,00
Градска чистоћа 1.160.000,00
Инфостан 3.027.000,00
Водовод и канализација 596.000,00
Сава осигурање 560.000,00
ПДВ 980.000,00
Кредит 2.520.000,00
Порез на имовину 23.973.000,00
Накнаде за уговор о делу 626.000,00
Управни одбор 1.060.000,00
Дуг према агенцији 325.000,00
Дуг за зараде 7.086.000,00
Укупно 48.892.598,00
Bookmark the permalink.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *