КОСТИЋ: СВАКИ ОКУПАТОР СРБИЈЕ ЈЕ ПРВО ЗАБРАНИО КОРИШЋЕЊЕ ЋИРИЛИЦЕ

Народни посланик Двери и председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Иван Костић је учествовао у Подгорици на Округлом столу УПОТРЕБА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА У ЦРНОЈ ГОРИ И ЗЕМЉАМА РЕГИОНА

У Подгорици је од 30.11.-02.12. одржан Округли сто под називом „Употреба српског језика и ћириличног писма у Црној Гори и земљама региона“ који је организован од стране Српског националног савјета Црне Горе и сталне Конференције Срба из региона.

Учешће на округлом столу су узели сви представници најважнијих српских организација из земаља  региона као и уважени културни делатници из Србије, као што је проф. др Драган Станић председник Матице српске, бивши Министар вера и књижевник проф. Будимир Дубак, познати песник Благоје Баковић…

У име Одбора за дијаспору и Србе у региону говорио је Иван Костић, који је истакао „да је ћирилица основно обележје српског народа и главни ослонац за чување националног и културног идентитета . Баш због такве важности ћирилице, на треба ни да нас чуди зашто је данас ћирилица на удару у Црној Гори, Хрватској, Федерацији Босне и Херцеговине али и у матичној држави свих Срба, Републици Србији.“

Костић је подсетио „да су сви окупатори Србије у 20. веку као прву меру по установљењу окупације, управо забрањивали коришћење ћирилице припадницима нашег народа. Тако је било и 1916. и 1941.године у Црној Гори и Србији, али и 1878.године када је Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину.“

Сви учесници конференције су се сагласили да је неопходно што пре усвојити Декларацију о заштити ћирилице у Скупштини Србије, која би обавезала све државне органе да штите српски језик и ћирилично писмо у земљама региона где живе Срби, а такође и да би огроман значај имало и доношење Закона о заштити ћирилице који би био у складу са чланом 10. Устава Републике Србије, који прописује ћирилично писмо у службеној употреби.

Иван Костић

народни посланик Двери

председник Одбора за дијаспору и Србе у региону

Tagged , . Bookmark the permalink.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *